Tag Archives: prijatelji

FB

Уобичајен

Mnoge teme se nameću, pa tako i ova. Facebook. Mnogi dragi ljudi su mi daleko, ovo nam je jedini način komunikacije. Ali, kako svima, tako se i kod mene nakupilo prijatelja i prijatelja. Ponekad mi se čini da ako umesto neke pametne hrišćanske, ili filozofske misli napišem „bla, bla, bla“… ma, svi će kliknuti ono „like“. Razne stranice, još različitije grupe. Svašta nešto. Da, pomalo liči na TV Pink.  Ali, sve je to ljudski, svi smo mi slabi na nešto, ovde mislim i na sebe, naravno, i ja sam na fb-u. Tako traje i traje. Sve dok ne videh STRANKU, dakle, ne grupu, ne stranicu, već  unetu kao fizičko lice, kao vi ili ja. STRANKU, konkretno, DS  je u pitanju. Kad ukucah pretragu, izbaci mi još – ko će brojati koliko – istih slučajeva, samo različitih stranaka. Da nam se ne posvadjaju i tamo, ili možda padne neki dogovor? Pa kome više prijatelja. „Sign Up. It’s free and always will be.“


Nema opravdanja, ne uvek

Уобичајен

Došla sam. Ne, zapravo sam se vratila. U neku pogrešnu zemlju u neko pogrešno vreme. Ma, kažem sebi, nije ovo moja zemlja, ovde žive neki čudni ljudi.  Poznavah ih, ne tako dobro, površno. Dapače, ima i onih koje sam znala u dušu, znala kako dišu. Od te dve grupe ljudi nadjoh šačicu. Hodala sam ulicama, nekad pustim, nekad bučnim. Ne, ja ne prepoznajem ovo mesto. Tamo gde je nekada bilo poštovanje, sada je zaziranje. Od lepih reči ostalo samo laskanje. Od druženja, iskorišćavanje. Od poslovne saradnje, gaženje. Gde god da sam došla, ne pripadam ovde, i drago mi je. Po prvi put shvatam tog starog cinika Diogena. Još u njegovo, nama daleko vreme išao sa upaljenom svećom, a bio dan, i to sunčan…. Trg prepun ljudi. Kada su ga pitali šta to radi, rekao je: „Tražim čoveka“.

Danas ja tražim. Ne osudjujem, samo posmatram, tugujem i tražim. Našla sam šačicu, i sakupljam još, kao bisere.