Tag Archives: Pravoslavlje

Gde je Beograd?

Уобичајен

Nisam nikada živela u Beogradu, nikada i ne bih. Da se razumemo, nisam marsovac, živela sam u mnogo većem gradu nego što je pomenuti. Živela i uživala. No, ne volim gužvu, ne volim sive zgrade bez balkona. Ono što nazivaju terasama je manje-više špajz na otvorenom. Nikada mi nije bilo jasno zašto prave tako male terase…. I ne volim ljude bez lica. Elem, da se vratim na temu.
Iz ugla jednog romantika, iz perspektive nekoga ko je mnogo toga video i nekoga ko je dušom i srcem u pravoslavnoj veri, naš beli grad je ispisao šta je imao pisati. Ja nastavljam, on je stao. Kao ostareli žigolo, prodao se za malo. Da ne kažem da nije trebao da se proda uopšte. Ima tome vremena, od kada je sve počelo, ne bih zalazila u detalje. Onog momenta kada je parada izobličenih, bolesnih i grehom obeleženih promarširala ovim gradom uz punu zaštitu, beli grad je pocrneo (malo objašnjenje- nije me briga za sve te šetače, neka žive kako god žele, dokle god ne im se ne daje nekakav lovorov venac na glavnim ulicama). Na njega je stavljena šapa pohlepe, bluda, gordosti, nemorala i ko zna čega još. Živi tu još mnogo poštenog naroda, ali se njihov glas slabo čuje. A naš veliki svetac je rekao, ako nisi glasan protiv, onda si za.
Moralne vrednosti su se pomešale. Bombardovani informacijama, malo po malo izgubili smo svest o ispravnom. Vremenom, došli smo do tačke kada svaku pojavu možemo dvojako objasniti i kao bezumni se hvatamo za laka rešenja, za laka objašnjenja bez svesti koliko štete nanosimo i sebi i pokolenjima.
Tako smo i stigli do ove zone sumraka u kojoj smo. Nekakav polu-pakao. Tako I Beograd. Siv I ponosan. Mrtav hladan.

Сузе за свет

Уобичајен

Старца је посетио и један човек желећи да са њим разговара о проблемима везаним за његову децу. Неправедно се жалио да деца непоштено поступају према њему. Старац је покушавао да га увери како проблем треба да размотри са духовне тачке гледишта:
„Теби ће користити уколико буду неправедно поступали према теби, јер ћеш зато после смрти бити награђен.“
Човек је на то рекао:
„Оче, ја не верујем да пакао, рај и живот после смрти уопште постоје. Једино верујем у постојање неке надприродне силе.“
Старац му је са осмехом одговорио:
„Добро, и то је боље него ништа. Уколико Христос и живот после смрти не постоје, зар ти мислиш да су луди сви ови монаси и монахиње који су се одрекли света и живе на усамљеним местима? Осим тога, и пакао и рај постоје. Наша душа доживљава и једно и друго јер су то духовна стања, а не нека места на којима пламти ватра или певају птице. Даћу ти један пример.
Претпоставимо да спаваш и сањаш да се спремаш да нешто украдеш.Одједном, у твоју душу се увлачи страх јер мислиш да би неко могао да те види. И заиста, људи су те видели и покушавају да те ухвате. Почињеш да бежиш јер страхујеш да би могао бити ухваћен и погубљен. Такве помисли изазивају осећања патње и стрепње. Твоја душа испуњена је очајањем, разочарењем и страхом због онога што би ти се могло догодити. У сну почињеш да се знојиш и да се преврћеш по кревету, а онда се сасвим изненада будиш. Схваташ да је то био само ружан сан, ноћна мора и постепено се смирујеш. Оно што је твоја душа доживљавала током тих неколико тренутака био је пакао, односно доживљај душевног мучења. Твоја душа је била обузета страхом, ужасом, патњом,стрепњом, очајањем и разочарењем.
Пакао није место на којем се душе кувају у котловима него стање у којем ће се душа наћи након што напусти тело. Тада ћеш схватити истину и патићеш јер ниси поверовао Христу и Његовој проповеди о животу после смрти. Душа ће тада бити далеко свеснија кривице због својих поступака и доживљаваће непријатна осећања страха, ужаса, стрепње, очајања итд.
Исто се може применити и на рај. Замисли да имаш сина којега много волиш и да је он током многих година радио на бродовима. Док спаваш, сањаш да се твој син вратио. Дубоко си дирнут и испуњен неизмерном радошћу. Трчиш према њему, грлиш га и љубиш. И док је твоје срце преплављено срећом, изненада се будиш и схваташ да је то био само сан. Разочаран си и враћаш се у стварност. Твоја душа је на неколико тренутака осећала укус раја, односно, била је испуњена радошћу и љубављу.
Дајући ти ова два примера, желим да ти покажем да постоје и пакао и рај. Ми их можемо делимично доживети још у овом животу, али ћемо их потпуно и целовито осетити тек након смрти. слична стања постоје у нашој души, зависно од њене природе. Уколико душа има нечисту савест и ако је обузета страхом, ужасом, стрепњом, очајањем, љубомором или клеветом она псотаје обитавалиште пакла. Међутим, ако душа осећа љубав, радост, доброту, наду, веру умереност и смирење, онда постаје обитавалиште раја.“

Starac_Pajisije_AKO_TI_OVDE_NA_ZEMLJI_IDE_PREVIE_DOBRO Из књиге Сузе за свет – Савремени светогорски старци
+ Старац Пајсије+

Pomešane misli (molitva)

Уобичајен

Šta će nam Sunce doneti svojim izlaskom? Kakvu sreću, kakvu tugu, nova lica, susrete? ……. Pisah, neka tema za zaborav. Prekinu me u trenu i misao nestade, odluta. Nije mi zao, neka je, verovatno je i trebala da ode. Kako bi Otac Tadej rekao, kakva smo mi mislena sila. Od misli energija, od energije dešavanja. Kada bismo mogli da kontrolišemo taj naš zahuktali mozak, nikada ne miruje. Da izbacimo sve negativno, sve strepnje. Onda bi gledali samo napred, i samo u optimizmu. Ovde naravno ne govorim o nekakvom nerazumnom optimizmu. Više kao o dobroj energiji. A dobra energija privlači dobra dešavanja. Eh, ponovo naš Otac Tadej sa svojom čuvenom rečenicom: „Kakve su ti misli takav ti je zivot“.

Pak, i u onom trenu kada smo se mi umirili, kada smo uspeli da sredimo svoje misli, da se usmerimo na dobrom putu, šta je sa ljudima oko nas? Kako se oni osećaju? Da li im možemo pomoći? (Sv. Serafim Sarovski: „ Smiri se i oko tebe će se spasti hiljade…“).

Svaki čovek mora da sazri na svoj način. Da ide svojim putem. Da shvati. Da prihvati. Da naša vera Pravoslavna ima odgovore na sva pitanja. Da je Bog uvek sa nama premda ga ne vidimo. Da svaka pročitana duhovna knjiga nosi u sebi bezbroj neprocenjivih pouka i usmerava naš put……… Da je svaki problem tu da nas podseti – pomoli se, molitva je razgovor sa Bogom.