Tag Archives: nasa mesta

O pisanju

Уобичајен

Veceras imam strah od pisanja. Nekako napisem pricu, zapazanje, bajku, pa me shvate pogresno. Cudno zvuci, ali sta je, tu je. A ja samo pisem prvo sto mi padne na pamet. Na kraju dolazim u iskusenje da prestanem, ali ne mogu. Sednem i prsti sami lete po tastaturi. Nailaze misli i vezu se jedna na drugu. Nikada ne znam kakva ce biti sledeca recenica, same naviru. Da li je to dar, pa i nije. Samo obican covek, koji na ovaj nacin boji prazne stranice.

Danas sam… Pa danas sam obilazila neka nasa mesta. Stajala i razmisljala. Secala se i uporedjivala sta sam osecala tada i sta osecam danas. Cisto da razaznam kuda smo isli i gde smo stigli. …. (Reci cete, previse analiziranja, ali dodje vreme i za to… I dobro je to, nauciti da razdvojimo osecanje od navike, ili od straha od gubitka.) …. U tom svom uporedjivanju shvatih, osecaj je potpuno isti. Nije bilo secanja, vec samo osecanja. Uskliknuh: „Srecna sam i zahvalna na svojim osecanjima, budi srecan i ti samnom“, a pomislih u sebi, dobro je cuvati ovo sto imamo, retkost je, skoro da i ne postoji. Budite srecni i cuvajte jedni druge.