Tag Archives: more

Reč…. na pesku

Уобичајен

Bosonoga, crtala je drvenim stapom sare po pesku. Talasi su se udaljavali ostavljajuci mokar trag. Vetar mirovao, mecec obasjavao kao da je dan. Nesvesnim pokretima, zamisljena, dodavala je liniju na liniju. Valjalo je doneti vaznu odluku. Okrenula se i pogledala njegovu tamnu priliku u daljini kako sedi na velikoj steni ruku prekrstih na grudima, kao da pokusava da se zastiti od pucine. Bacila je stap u vodu, u tisini se cuo samo zvuk udarca. Udaljila se jos nekoliko koraka i sklopila oci, udisuci svez miris mora. Nema odgovora, sve je cutalo u svom svetu lepote. Nenadano, osetila je njegove ruke oko sebe i odahnula. Nasmesila mu se nezno, uzeo je njenu malu saku u svoju i poveo je natrag. Pratila je pokret njegove ruke koja je pravila luk na dole, ka tlu. Na pesku je pisalo, jasnim slovima, samo “ volim“.

Plava zora

Уобичајен

Šest izjutra. Posle iscrpljujućeg putovanja i neprospavane noći usled jakog vetra i nesnosnog ljuljanja ogromnog broda, vlada umirujuća tišina. Izlazim na palubu još vlažnu, pustu, a miriše more, opija. Rekli su mi da katkada delfini prate brodove. Gledam, svugde oko mene nepregledna pučina, mirno duboko plavetnilo mora. Ni delfina, ni talasa. Takvu tišinu, takav mir, ne iskusih godinama unazad.  Iznenada, u susret nama malo ostrvce. Neki novi svet. Kamen na kamenu. Kuće bele, tek poneki žbun zalutale zelene boje. Na jedinom brdašcetu mala crkvica. Naša, pravoslavna crkvica. Bela od sjaja i plava kupola. Sve je ovde plavo, i belo. Tudje, a ipak naše, naše pravoslavno.