Tag Archives: moral

Ljubav ili nesto trece

Уобичајен

Ne bas tako popularna tema u Srbiji sudeci po Face Book-u. Jedan kratak clanak, odnosno jedno ispravno misljenje naseg poznatog glumca o ljudskosti, dobroti i moralu prelazi preko stranica neopazen. Neprocitan. Zar je moguce da smo postali toliko povrsni? Ona cuvena „nemam vremena“ ne pije vodu. Vremena ima dovoljno za igrice, za gluposti koje nemam srca ni da pomenem, za isprazne razgovore, za ogovaranja. Zaista, zar je moguce da smo se toliko srozali? Nema dalje. Prvo, ne umemo pravilno da se izrazavamo, a kamoli da pisemo. Reci cete, previse kriticki napisano, ali nista od ovog nije laz. Nazalost. Zar je toliko tesko  reci nesto lepo, pomoci nekom u nevolji. Evo, ovde se zaustavljam. Pre nekog vremena sam imala situaciju koju nisam mogla resiti sama, ali sam isto tako imala nekog ko mi je u treptaju oka mogao pomoci da sve bude dovedeno u red. Da ta osoba to nije znala, razumela bih. Ne, saznanje je bilo tu, ali je po mom skromnom misljenju bilo mnogo lepse gledati nekog kako se gusi. Sitnica je mozda, ali se isto tako moze uporediti sa covekom koji prolazi kraj davljenika i okrece glavu na drugu stranu. Mozda se cak i smeje, ko zna. Ne, ne moze nama biti dobro u ovoj drzavi. Stojim iza ovih reci potpuno. Dokle god  smo zauzeti samo sobom gazeci po drugima, ne moze. Neki… ljudi onako usput pominju politiku. Koji politicari, pa i oni su iz ovog naroda iznikli, nisu pali sa Marsa, pa da nam budu dobri. Kakav narod, takva i drzava. Pitam se dokle? Verovatno do sledeceg sukoba, sav ovaj bes i sebicnost se moraju ispoljiti negde. Uskoro cemo i znati gde. Opet, nazalost.

Ah, da. Naslov jeste ljubav. Ljubav, jer smo je izgubili negde usput. Ljubav prema bliznjem. Ostaje nam ono „trece“. „Drugog“ nema, to je citava preskocena generacija u vaspitanju dece da na prvom mestu budu ljudi, pa tek onda sve ostalo.

Ko smo mi?

Уобичајен

Prave vrednosti se nisu menjale, samo smo pomerali parametre na svoju odgovornost.  Svako malo za milimetar, kao po nekom lose napravljenom planu. Sto je nosilo posledice i donelo situaciju u kojoj se nalazimo danas. Kolektivna svest… Moral? … Pretoceno u pateticno realisticnu pricu, izgledalo bi otprilike ovako:

„Pravih ljude od gline, od snega, osmeha, secanja, snova. Koracali su kao pravi, smejali se, plakali, disali. Sve je izgledalo tako savrseno u svojoj jednostavnosti, samo jedno nisam mogla videti, koliko god se trudila. Dubinu njihovih pogleda. Izgubila se negde usput, kao da nije ni postojala. Trcala sam sa jedne obale na drugu, od jednog do drugog. Navlaceci masku uobicajenog razgovora tragala za iskrom duse u okamenjenim ocima. Ostade skrivena, videh samo robove kako prezivljavaju u svojim okovima.“

„Lepota duse ima tu osobinu, da je i u starosti mnogi vole, jer nikada ne vene i stalno cveta“  Sv Jovan Zlatousti