Nebo i zemlja

Pomerena granica vremena, daleki okeani prilaze neminovnošću sudbine. Talasi sve jače zapljuskuju obale od snova. Prolaznost i večnost. Nije postojala linija koja je delila let dva bela goluba, dok… Jedan zaleprša krilima pod srebrnim sjajem meseca, uzleti i ostavi trag od dijamantske prašine. Drugi slete na granu starog Zavetnog hrasta i pogledom isprati svog saputnika, kako se uzdiže i nestaje u zvezdama. Jedno usamljeno pero se otrže i nežno spusti na mesečevim injem svetlucavu travu. Nebo i zemlja, sijaju istim sjajem. Al’ srca biraju sebi mesto.

Reč…. na pesku

Bosonoga, crtala je drvenim stapom sare po pesku. Talasi su se udaljavali ostavljajuci mokar trag. Vetar mirovao, mecec obasjavao kao da je dan. Nesvesnim pokretima, zamisljena, dodavala je liniju na liniju. Valjalo je doneti vaznu odluku. Okrenula se i pogledala njegovu tamnu priliku u daljini kako sedi na velikoj steni ruku prekrstih na grudima, kao da pokusava da se zastiti od pucine. Bacila je stap u vodu, u tisini se cuo samo zvuk udarca. Udaljila se jos nekoliko koraka i sklopila oci, udisuci svez miris mora. Nema odgovora, sve je cutalo u svom svetu lepote. Nenadano, osetila je njegove ruke oko sebe i odahnula. Nasmesila mu se nezno, uzeo je njenu malu saku u svoju i poveo je natrag. Pratila je pokret njegove ruke koja je pravila luk na dole, ka tlu. Na pesku je pisalo, jasnim slovima, samo “ volim“.

Vreme

Bila je to jedna od onih noći. Kad pun mesec šeta po nebu lagano. Nema tame, nema potpunog mraka, samo senke igraju naokolo. Vučem noge od olova po stazama snova. Sklapam oči i budim se. Budi me san. San izvan snova, u kom mi je prekrojena budućnost i sačuvana prošlost. Isprepletale se u jednom deliću sekunde, a i taj delić je bio dovoljan. Tačno je da ne znamo šta će biti sutra, gde će biti to sutra i koliko dugo će trajati, pa ipak se opterećujemo razmišljajući. Postoji samo sadašnji trenutak i u njemu trajemo dobri ili loši. U njemu donosimo odluke koje nas definišu. I konačno u njemu ćemo i nestati. Samo, nek bude to tren naše dobrote, a ne zlobe, naše ljubavi, a ne mržnje, nek bude to …..tren u kome smo zadovoljni sobom.