Tag Archives: laz

Kad laž režira, a istina odigra ulogu

Уобичајен

Laz kratke noge ima. To znači da ne može daleko stići? … O ..oo. Ne bih rekla. Nekako mi iz ovog ugla izgleda da mnogo brže trči nego istina. Dodje i istina na svoje mesto, ali dotle je laž već odigrala svoju perverznu ulogu. Nekad čak i nije u pitanju laž, već pogrešna opservacija. Manje strašno, efekat isti.

Nekoliko dana uzastopno su mi pričali kako je cvet u vrtu žute boje. Nisam imala volje da proveravam. Elem, posle izvesnog vremena nateram sebe da pogledam i imam šta videti. Nije bio žut, već beo. Ama čak ni svetlo žut. Jednostavno beo da belji ne može biti. Nekako nedugo potom stigoše gosti, i žene kao žene počeše pričati o cveću. Posle par pića mi rekoše da odem i naberem nekoliko onih divnih žutih cvetova da pokažem ljudima. Odem tako lagano i poberem pola onog  BELOG cveća i donesem. Gledaju me u čudu i verovatno se pitajući u sebi da li sam malo više popila ili sam blesava, kulturno izjaviše da sam donela pogrešnu biljku. Uhvatim za ruke ŽUTE članove moje porodice i odvedem ih do mesta gde su cvetići rasli. I znate šta su mi rekli?

– Pobogu zašto nisi ostavila nijednu onu divnu ružicu u vrtu, sve je ostalo tako bezbojno belo.

Mislite da je neko poverovao da nisam unistila vrtić, uprkos mojih stotinu potrošenih reči? Posumnjali možda, poverovali ne. Ovog puta je istina imala kratke noge. Sledećeg? Ne znam. Možda žuto postane crveno. Ili crveno-plavo…. Možda plavo sa žutim tufnicama, da ne kažem zvezdicama? Svejedno. Ljudi će ostati isti, a i dvorište- ma kako „našminkano“ bilo.

Ma, daj

Уобичајен

Prijateljica, ko’ prijateljica. Ima ih. Elem, danas je posmatram, gleda me u oci i… laze. Prosto ne mogu da poverujem, poznaje me toliko dobro da zna da sam je provalila. Crveni, ali nastavlja pricu. Saslusala sam do kraja, ispila kaficu i otisla kuci. Sela u moju crvenu fotelju za razmisljanje i slatko se ismejala. Toliko toga sam prosla u zivotu, radila na nekim poslovima, koji su nespojivi sa razumom i skromno shvatam filozofiju ljudi. Ma daj, po pokretima, migovima, mogu oceniti laz, a tek kod nekog koga znam. Razmisljam, zasto laz. Sakriti nesto. Kakva korist? I to shvatam. Pa, dobro. Samo da ne zaboravim da je podsetim da sledeci put ne gricka nokte, ne prekrsta ruke svaki cas i ne gleda u neku tacku levo, vec sagovornika u oci. Kad lazes, lazi ko’ covek, da barem posumnjam da je istina.  Uopste, kad radis nesto u zivotu, radi to kako valja. Ili nemoj raditi uopste.