Zivot nosi tragedije, nosi i komedije. Ovaj moj tragikomican. Ma da mi nije jedne veoma ozbiljne stvari za brigu, bila bih sigurna da se neko sali samnom. Uz to se jos i dobro zabavlja. Ovakvi usponi i padovi, kojom brzinom. Sta ce mi godine, ovo sto prodjem za mesec, neko ni za godinu. Sve, pa nek i ide, ali kad mi Hriscanin postade iskusenje. Pitam se ko je ovde lud? Zivot, ili ja? Verovatno ja. I tako, tapkam, kao i svi, kroz mrak, kroz svetlost, kroz iskusenja. Nije nam lako, ali da je lako ne bi bilo zanimljivo. 🙂
dusweet 