Poznavala sam….
Nekada crne oci pune topline
usne kako se osmehuju na svaku moju glupost,
ruke koje grle da zastite,
korak, siguran u noci.
Nestao je iznenada
u trenu kad se magla povukla.
Shvatila sam….
nikada nije ni postojao,
bio je neko zaljubljen u svoju iluziju.
A nisam ja…
nikakve iluzije pravila, on
voleo je ono sto mu je bilo neophodno,
tada…
Bila sam mu most za drugu obalu.
