Tag Archives: dusa

Ko smo mi?

Уобичајен

Prave vrednosti se nisu menjale, samo smo pomerali parametre na svoju odgovornost.  Svako malo za milimetar, kao po nekom lose napravljenom planu. Sto je nosilo posledice i donelo situaciju u kojoj se nalazimo danas. Kolektivna svest… Moral? … Pretoceno u pateticno realisticnu pricu, izgledalo bi otprilike ovako:

„Pravih ljude od gline, od snega, osmeha, secanja, snova. Koracali su kao pravi, smejali se, plakali, disali. Sve je izgledalo tako savrseno u svojoj jednostavnosti, samo jedno nisam mogla videti, koliko god se trudila. Dubinu njihovih pogleda. Izgubila se negde usput, kao da nije ni postojala. Trcala sam sa jedne obale na drugu, od jednog do drugog. Navlaceci masku uobicajenog razgovora tragala za iskrom duse u okamenjenim ocima. Ostade skrivena, videh samo robove kako prezivljavaju u svojim okovima.“

„Lepota duse ima tu osobinu, da je i u starosti mnogi vole, jer nikada ne vene i stalno cveta“  Sv Jovan Zlatousti

 

Tuga

Уобичајен

Tuga,  teret milon proteklih godina, navuce se kao koprena na lice zivota. Uvuce se kao sapat, tiho, najtise i sapuce na uvo sve izbledele meseceve noci, sve potamnele sunceve dane. Dodje sa vodom kroz tok reke, ukrade mi jednu papucu, da po glatkim kamencicima ne mogu hodati, a da ne padnem. Iskrade se iz prelepog Suncevog zraka, opece mi kozu da ostane tako danima. I ne, nisam u derpesivnoj fazi Heseovoj, niti ovo moze biti cak i slovo od Stepskog Vuka. Pa ipak… lome me vetrovi, neka dusa putuje kuda hoce.