Category Archives: pisma

Pismo

Уобичајен

Tvoje zelene oči od smaragda gledale su me u neverici, kao da me nikad ranije nisi sreo. Pune usne razvučene u zbunjen smešak dečaka kome su oteli omiljenu igračku. Htela sam reći, ali su mi reči davno zapele u grlu, nemo razmišljam. Potom ti napisah pismo, jer drugačije ne umem.. Znam, dobro znam da ga još čuvaš.

papirus1

 

Sasvim (ne)obicna prica

Уобичајен

Posle dugo vremena,  nekih pet meseci, resih i ja da sidjem do grada, skupio neku paru od ove bedne penzije. Prvo, kad izadjoh iz svog starog varburga, uuuu, ono neki miris uglja, dima, ko ce znati cega sve. Onda mi pridje neki smotanko u plavom i rece da popunim nekakav listic za parking. Tako sam isao od trafike do trafike, i nadjoh, pa mi jos ljubazna drugarica i popuni. Vratim se do auta, rekose mi, da stavim papiric na vidno mesto. Kad ono, za brisac zadenuto nesto. Podignem brisac, pogledam, pise da uplatim kaznu od 1000 dinara. Vratim se do kioska, gde je sedeo onaj isti smotanko, da ga pitam sta je to. Rece da sam zakasnio i nisam platio parking 20 minuta. Ajd, alalim ja hiljadarku, i krenem da zavrsavam svoje poslove. Prvo da kupim jedne dobre cizme za zimu. Stojim ja, brate, na onom semaforu, nikako da se upali zeleno. Ma nemam ja vremena da gubim na gluposti, a nigde auta, pa predjem ulicu lepo, ko covek. Usput se setim da svratim i uplatim nesto poreza. Udjem ti ja tamo, ono neki namrsteni mi trazi JMBG. Pitam ja sta je to, kaze onaj dugacki broj u licnoj karti. A moja licna karta malo oprana u masini. Izvadim je, sta cu, onako polupocepanu. Namrsteni coveculjak kaze ne vide se brojevi. Ama, covece, ukucaj u to tvoje cereslo moje ime, nekako ukuca, al nece kaze da izbaci po imenu. Tako ja odem, ne platih nista. Ma kome i da platim, raspala se cela zemlja, nece je moj porez dici na noge. Izadjem napolje, krenem na pesacki da predjem ulicu, zakoracim, kad neki bradonja u dzipu ‘oce na mene. Ja nazad, on stane, ja zakoracim, on krene. Izadje, i poce urlati kako nista ne znam i da se vratim tamo odakle sam dos’o. Cutim ja, sta cu, necu da se bijem sad. Ode i on. Nastavim dalje, znam da ima jedna prodavnica gde su jeftine gumene cizme. Jok, nema nigde, sve neke zgrade se prave okolo. Jedva nadjoh, kad ono pise da radi do 15.00. Ja zakasnio. Kazem sebi, Milose, ajd ti u starog varburga pa nazad kuci. Ja u varburga, kad tamo opet beli papir zadenut za brisac. Jos 1000 dinara, opet kazna. Odem da trazim smotanka, njega nigde. Eto ti. Uh, kad se samo setim, jedva sam cekao da dodjem kuci, da se ispricam s’ onim mojim ovacama, bolje su mi one, nego ovi neljudi sto ih sretoh. Evo i sad kad sam resio ovo da ti napisem, stigla mi neka kazna sa nekom slikom, sto sam prelazio ulicu, a bilo crveno svetlo. Necu ja vise, brate, silaziti dole. Zvacu decu da mi kupe cizme. Lepo je ovde, dusa mi se odmara.

Njegova…. savrsena

Уобичајен

Uzurbano se spremao da izadje. Obukao je svoje omiljeno odelo, za koje je znao da mu odlicno pristaje. Upoznace je napokon, zenu svojih snova. Vec dugo se dopisuju, deluje savrsena za njega, premda je nekako tajanstvena. Koliko je samo cekao ovo vece. Ali, pre toga je zeleo devojci saopstiti da je ostavlja. Napisao je poruku: „Draga, znam da je dosta vremena proslo. Ne mozemo vise biti zajedno. Razmisljao sam, dugo sam razmisljao. Ne osecam nista prema tebi, nestalo je sve sem navike. Sedimo za istim stolom, ali ja te vise i ne vidim. Za dobrobit i moju, i tvoju, najbolje je da se razidjemo. Nismo jedno za drugo. Naravno, voleo bih da ostanemo prijatelji.“

Ubrzo je stigao odgovor: „Dragi, vreme je proslo, u NASOJ kuci. Mozemo biti zajedno, ali ti to neces. Ja sam takodje razmisljala. Sedimo za istim stolom, veceramo to sto sam NAMA spremila. O dobrobit mojoj cu odluciti sama. Izabrali smo jedno drugo, mozda sam pogresila. Naravno, prijateljstvo ne prihvatam….. PS Vidimo se veceras na dogovorenom mestu. A u ovom nasem nedavnom dopisivanju, nista o sebi nisam slagala.“

– – – – – – –  – – –  – –  – –  – – – –  – – –  –

Neko mi je jednom rekao, osvrni se oko sebe, mozda su ti zelje vec ispunjene.