Kako to tako….

Уобичајен

I tako i lako. Razmišljaj ti draga moja, govorim sebi u ogledalo. Nemam kome da kazem. Ma, imam, naravno, ali šta bi to pomoglo? Bolje je ogledalo, neće imati neprijatne komentare, neprimerene (meni) savete i verovatan pogled pun čudjenja. Da, sigurno začudjen, čiji god da je. I sama se čudim. Molila sam, preklinjala sebe, da se zaljubim. Prolazili, odlazili, zvali, molili, laskali, ništa. Sednem, pa se zapitam šta to škripi i gde. Naravno da ne mogu da se zaljubim. Kako neko može pokloniti nešto što je već dao. U pogrešnom trenutku. Pogrešnoj osobi. Na pogrešnom mestu. Zaljubljena i izbezumljena. Samo jedan poziv. Telefon je zvonio do kraja i jedva sam naterala sebe da se javim. Taj jedan poziv mi je okrenuo život upside-down i stoji tako… Ne samo dan, dva..  Stoji mesec, dva. U takvim situacijama iz kojih znam da bih izašla slomljena i jedva živa, reagujem… Bežanjem. Nisam ni znala da tako brzo mogu trčati. Gde god da stignem neću naći mir, ali biću korak dalje. Kukavički? Možda. Mudro? Možda. Ogledalo nema odgovor. Znam ko bi ga imao, ali taj neko me neće stići…..

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s