Na mostu il’ na ćupriji?

Уобичајен

Stadoh na pola. Šta mi bi i da krenem? Kao kad dodjete do polovine mosta, pa tek onda razmisljate. Dal’ je u pitanju most, možda. Nekako se s’ početka ne vidi druga polovina. Može biti da je pomalo srušen. Može biti i da je neprohodan,a možda je vreme i za djozluke. Ne znam. Sutra ću se vratiti da pogledam kako je na drugoj strani obale. Može biti da je lošije no ovde…

Oduvek sam osećala izvesnu dozu odvratnosti prema ljudima koji ne znaju šta hoće. Nikada nisam volela one koji oklevaju, koji pod maskom smirenosti prepuštaju stvari slučaju. Nekako du mi delovali prazno, neprivlačno u tom svom sivom oblaku smirenja. Sad, kako uvek stigne ono što najviše mrzite (kao nekakva bezvezna neminovnost života), tako siže i mene. Sasvim sigurno- ne znam šta hoću. Znam samo šta neću. Neki bi rekli da je i to početak. A nije. To je gore pomenuti most. Zaglaviš na sredini, pa to ti je. Što se ne držah one: Melius non incipient, quam desinunt?

Al’ nekad moramo početi. Makar neko drugi završio. S’ ovom ludačkom srećom koja me prati neko i hoće završiti, u reci, ili na drugoj obali. Neko sa mnogo više volje i malo više hrabrosti. A ja? Odoh da tražim drugi most.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s