Ogledalo

Уобичајен

Već izvesno vreme demonstrativno odbijam da čitam novine, gledam TV ili slušam razgovore tipa „štabibilokadbibilo“. Umorila se, potrošila mnogo reči u vetar. Zakačih nešto u prolazu, priču o nekakvim izmenama Zakona o poreskom postupku…  i komentar kako radnici treba da se edukuju. Ponovo? Aman ljudi znate li vi koliko te edukacije koštaju? Sećate li se one nesrećne reorganizacije sudstva? Ajte malo da napunimo biblioteke, da pokažemo ovoj deci nešto šta vredi. Jesam li ja to nagazila na minu pesimizma, kad mi prva pomisao nije bila da će izmene biti dobre, nego baš ono drugo – za koliko će poreski obveznici biti ojadjeni? I da li će penzije i plate ponovo trpeti? MA, nisam. Nego bih pre rekla da ovi ljudi pojma nemaju šta rade. Da barem rade sinhronizovano, pa ni od po muke. Jok. Svak najpametniji. Baš je taj egoizam udružen sa željom za vlašću gadna stvar. Izgleda da u odredjenim momentima podrazumeva i nekakvu vrstu socijalnog slepila.

Tako se vraćam svom mirnom životu bez tolikih (dez)informacija. Jasne, dobro pozicionirane i čitko pojašnjene  slike umeju i te kako da zamute vid. Nekako bih volela da doživim poznije godine čistog pogleda na svet. Ipak, oči i jesu… ogledalo.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s