Dodje mi

Уобичајен

Dodje mi reč da napišem

o tvojim usnama od  meda

al’ nešto mi ne da

svaku strofu obrišem,

 

gumicom od svog daha,

pa ponovo ti oči vidim

i zažmurim, jer se stidim

očajnog poslednjeg uzdaha.

 

Dodje mi da nažvrljam ti ime,

da ti poklonim purpurno cveće,

tu, gde ni sveće planuti neće,

 

a uporno ih pališ jednu po jednu

za svaki, nedosanjanog dana, san

ko’  suza  kad pobegne ti na dlan.

 

Dodje mi, al’ mi se ne da…

1449492218_4_lovers_hug_xlarge

 

 

 

 

 

 

2 responses »

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s