Sloboda ima samo jedno ime, ali mnogo oblika.
Prica je pocela kao i svaka ljubavna. Trajala, kao i mnoge druge. Bio je vezan za taj grad, za posao, porodicu. Ona, ona je bila kao ptica, volela je da leti. Reklo bi se, savrseno se dopunjuju. Taj njen nezreo, poletan duh i njegova smirenost. Njeni kompromisi i razmisljanje. I ljubav. Njegova sigurnost da je pronasao ono sta je trazio. I ljubav. U ovom slucaju nedovoljna. Velika, do neba velika, ali ne i dovoljna. Ko je rekao da ljubav sama po sebi resava sve? Niko. Nije ona bila samo za jedno mesto, za jedan grad. Cak ne samo i za jednu zemlju. Tesko je zadrzati takvu osobu, mozda nemoguce.
Ooo da, postoje takvi ljudi, i poznaju sebe savrseno… Slobodna duha, lutajuci, trazeci, nalazeci i ostavljajuci idu dalje. Nikada ne sputavajuci sebe i nikada ne praveci kompromise na svoju stetu, jer svaki kompromis u kome nema srece je stetan, u svakom se gubi deo dragocenog bica, svog. Ptica u zlatnom kavezu je ipak samo ptica, zar ne?
dusweet 
sloboda je sloboda, a kavez je kavez makar bio i od zlata
kao što reče ona izreka: „“Orao u kavezu će zagristi rešetke pa makar on bio i zlatan“
..rece vuk…znala da ces se sloziti 😉
ihhh, pa znaš ti vukove da vole slobodu više nego leba da jedu 🙂
jest..al’ ipak zive u coporima, hahaha.. kompromisi, ili sta vec…
dobro, ima onih i samotnjaka koji lutaju jer im je čopor neko ograničenje
U pravu si, ima…. nas.. ovaj, ih.