Tek tako…

Уобичајен

Ponekad.. Samo ponekad koracamo stazama koje nas nekuda i odvedu.

Gazimo mi i siroke puteve, ulice, trotoare, uzalud.

Tek ponekad.. Stanemo na pravom mestu.

Stajemo mi i na mostovima, na obalama, nisu nasi.

Ali, samo ponekad.. Sretnemo nekog sebi slicnog.

Retko, mozda nikad, uzmemo saku medju svoje prste

i stegnemo jako.

Da li smo mozda neciju pustili, a da nismo trebali?

Cesto, kad dodje noc na vrata i sklopimo oci..

Mislicemo o izgubljenim stazama, pogresnim mestima i dalekim ljubavima..

Pak, na svetlu novog jutra…

Samo je jedan put onaj pravi.

2 responses »

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s