Uspavana savest, kukavicluk, ili ponovo nesto trece?

Уобичајен

Prolaznik u noci. Sa upaljenom cigaretom krupnim koracima koraca u susret necemu. Cemu, ni on vise nije siguran. Slaba kisica preti da se okrene u oluju. Drvece vec pocinje da se povija pod naletima vetra. Ne mareci, on i dalje grabi napred. U parku, negde u teskom nevidljivom mraku zacu vrisak. Zastade na trenutak, ali ne. To je bilo samo zavijanje pasa. Nije otisao da proveri, pod koprenom svojih misli,  jedino bitno je da sto pre stigne kuci.  Nikada ga nije zanimalo sta drugi rade.

Ujutru je ustao, po starom dobrom obicaju seo da uz kafu pogleda vesti na svom novom televizoru. Vec mesec dana od kada ga je kupio, a jos uvek sa smeskom uzima daljinski u ruke. Zadovoljan je svojim zivotom, ima svu materijalnu sigurnost koja mu je potrebna. Iz razmisljanja ga trze glas voditeljke i vest da je prethodno vece u parku silovana devojka. Trze se. To je bio „onaj“ park. „Onaj“ vrisak. Savest ga je opominjala, ali je ubrzo umiri.  Sta bi on i onako mogao da uradi? Ko zna koliko je napadaca bilo. Mozda bi i njegov zivot bio ugrozen. Ipak, nikome nije ispricao za ovaj dogadjaj. Nije mu jasno zasto, ali je sve zadrzao u sebi. Nekako je na dnevnom svetlu sve izgledalo drugacije.

 

3 responses »

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s