Daily Archives: 26 новембра, 2011

Naše kuće

Уобичајен

Lutam bez cilja. Poljima, putevima, rekama, morima. Na jednom lutanju sam ugledala tu kucicu. Negde u brdu, u nekom selu cije ime ne pamtim. Pamtim samo sliku, i osecaj. Hodala sam oko stare polurazrusene tarabe. Sve je bilo zapusteno i u neredu, u dvoristu trava, korov. Kuca cetvrtasta, velika, lezi na kamenom podrumu. Ispred mali balkon drvene ograde. Na mestima otpao malter, vidi se stara, rukom pravljena cigla. A krov od starog crepa, poneki nedostaje, verovatno u kisnim danima lije voda u mlazu unutra. Popeh se nekoliko kamenih stepenica i uhvatih za kvaku, bilo je zakljucano. Okretoh se da podjem, i stade mi dah. Sa ovog malog balkoncica se pruzao neverovatan pogled, desetine kilometara okolo. Zelene livade, sume, reka, kako savija svoj put. Cvrkut ptica i sum vode u daljini. Raj, napusteni raj. Obisla sam jos jedan krug oko dvorista, bilo je okolo polurazrusenih zgrada koje su nekada necemu sluzile. Pretpostavljam, u to vreme bilo je to bogato domacinstvo. Pretpostavljam, u ovom istom dvoristu se cula vika dece u igri. Pretpostavljam, da je stari deka sedeo na verandi, pusio lulu i sa zadovoljstvom gledao decije vesele oci. Sada…. samo trag u vremenu. Trag, a i on ce nestati.