Bosonoga, crtala je drvenim stapom sare po pesku. Talasi su se udaljavali ostavljajuci mokar trag. Vetar mirovao, mecec obasjavao kao da je dan. Nesvesnim pokretima, zamisljena, dodavala je liniju na liniju. Valjalo je doneti vaznu odluku. Okrenula se i pogledala njegovu tamnu priliku u daljini kako sedi na velikoj steni ruku prekrstih na grudima, kao da pokusava da se zastiti od pucine. Bacila je stap u vodu, u tisini se cuo samo zvuk udarca. Udaljila se jos nekoliko koraka i sklopila oci, udisuci svez miris mora. Nema odgovora, sve je cutalo u svom svetu lepote. Nenadano, osetila je njegove ruke oko sebe i odahnula. Nasmesila mu se nezno, uzeo je njenu malu saku u svoju i poveo je natrag. Pratila je pokret njegove ruke koja je pravila luk na dole, ka tlu. Na pesku je pisalo, jasnim slovima, samo “ volim“.
Lepo, fino, romantično…
kljucna rec, romanticno 🙂 🙂
pomalo zaboravljena ta ključna reč, ali dobro je videti kad je se neko seti 🙂
ima nas 🙂
dobro da je neko iz te romantične garde preživeo 🙂
Da li je ona nešto docrtala?
Po tebi, sta li je docrtala? 😉 🙂
. ..Nenadano, osetila je njegove ruke oko sebe i …vec sam se uplasila da nece biti ovakav kraj 😉
Krajevi su uvek lepi 🙂 pa makar to bilo u pricama 🙂