Daily Archives: 19 новембра, 2011

Reč…. na pesku

Уобичајен

Bosonoga, crtala je drvenim stapom sare po pesku. Talasi su se udaljavali ostavljajuci mokar trag. Vetar mirovao, mecec obasjavao kao da je dan. Nesvesnim pokretima, zamisljena, dodavala je liniju na liniju. Valjalo je doneti vaznu odluku. Okrenula se i pogledala njegovu tamnu priliku u daljini kako sedi na velikoj steni ruku prekrstih na grudima, kao da pokusava da se zastiti od pucine. Bacila je stap u vodu, u tisini se cuo samo zvuk udarca. Udaljila se jos nekoliko koraka i sklopila oci, udisuci svez miris mora. Nema odgovora, sve je cutalo u svom svetu lepote. Nenadano, osetila je njegove ruke oko sebe i odahnula. Nasmesila mu se nezno, uzeo je njenu malu saku u svoju i poveo je natrag. Pratila je pokret njegove ruke koja je pravila luk na dole, ka tlu. Na pesku je pisalo, jasnim slovima, samo “ volim“.

Zimska noc

Уобичајен

Stajala na istom mestu, uzalud. Nizali su se prolaznici, neka strana lica, nigde tog osmeha dok joj prilazi u izmaglici radosti. Nije rekao, nista. Znala je, i on zna da stoji sada ovde, sama. Ipak, ostace kod kuce, uspece da stegne zube kada boli, ali nece doci. Znala je kako cesto ide protiv sebe, da pokusava razumom prekriti ranjeno srce. Znala je da nece doci, iz nekih njegovih razloga….. Nije zalila, ne za njim, zalila je za svojim osecanjima koja su izbledela. Cvrsto je obavila krajeve sala oko sebe i krenula. Videla je svoju mrsavu siluetu u izlogu preko ulice i osmehnula se. Ide  novi dan, ono sto ima je sadasnjost, da iz nje gradi sutra. A imala je snage i za mnogo vise. I vreo krevet za hladnu zimsku noc.