Prijateljica, ko’ prijateljica. Ima ih. Elem, danas je posmatram, gleda me u oci i… laze. Prosto ne mogu da poverujem, poznaje me toliko dobro da zna da sam je provalila. Crveni, ali nastavlja pricu. Saslusala sam do kraja, ispila kaficu i otisla kuci. Sela u moju crvenu fotelju za razmisljanje i slatko se ismejala. Toliko toga sam prosla u zivotu, radila na nekim poslovima, koji su nespojivi sa razumom i skromno shvatam filozofiju ljudi. Ma daj, po pokretima, migovima, mogu oceniti laz, a tek kod nekog koga znam. Razmisljam, zasto laz. Sakriti nesto. Kakva korist? I to shvatam. Pa, dobro. Samo da ne zaboravim da je podsetim da sledeci put ne gricka nokte, ne prekrsta ruke svaki cas i ne gleda u neku tacku levo, vec sagovornika u oci. Kad lazes, lazi ko’ covek, da barem posumnjam da je istina. Uopste, kad radis nesto u zivotu, radi to kako valja. Ili nemoj raditi uopste.
нов16
dusweet 