Most

Уобичајен

Poznavala sam….

Nekada crne oci pune topline

usne kako se osmehuju na svaku moju glupost,

ruke koje grle da zastite,

korak, siguran u noci.

Nestao je iznenada

u trenu kad se magla povukla.

Shvatila sam….

nikada nije ni postojao,

bio  je neko zaljubljen u svoju iluziju.

A nisam ja…

nikakve iluzije pravila, on

voleo je ono sto mu je bilo neophodno,

tada…

Bila sam mu most za drugu obalu.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s