Bajke.. Citali nam kada smo bili mali. Citali kasnije i sami. Cak i danas bih volela da procitam dobru bajku. Volim te srecne zavrsetke. Malo ih je u zivotu.. Obicno, kao na ovoj animaciji, od zveri postane princ.. A kasnije od princa zver. U muskom ili zenskom obliku, nebitno 😉 To je potreba ljudi da se pokazu u najboljem svetlu osobi koju zele iz nekog razloga da zadrze u svojoj blizini. Cesto, veoma cesto se desava da to urade obe strane. Malo zapazanje: nema potrebe za tim. To smo sta smo, vreme pokaze svoje. Opasnost lezi samo u samoubedjenju da smo nesto sto bismo voleli, a nismo. Ne funkcionisemo tada ni mi, niti bilo kakva veza, prijateljska, ljubavna… Zato sam davnih dana uzela ogledalo da upoznam sebe, tek nakon toga mogu spoznati druge.
dusweet 
zar nije nekad lepo verovati da bajke postoje? 🙂
lepo … jeste. Procitati, osmehnuti se dusom. Lepo je i verovati, samo… kada ne zvekne po glavici to verovanje kasnije 🙂 🙂 🙂
Nikad nismo dovoljno stari pa da nam bajke ne trebaju. Oraspoloži nas i sretan završetak bajke.
🙂