Daily Archives: 10 новембра, 2011

Daleko od tisine

Уобичајен

Godine su prolazile u cutanju, doslo je vreme da progovori. I, kada mu je data rec, nije imao nista da kaze. Toliko puta je pokusavao, gurao se u guzvi, trudio se da nadjaca buku uzalud. Video je dovoljno, cuo i previse, sada iznenada nije video svrhu svojih reci. Jer, sta god bi mu palo na um, bilo je isuvise ozbiljno, i suvise grubo i mudro. To nije nesto sto bi zeleli cuti. Pogleda oko sebe, gledali su ga sirom otvorenih ociju, u ocekivanju. Pogled mu odluta do jedne devojke, obucene u svetlu haljinu, veselih ociju.  Zavuce sake u dzepove, steze pesnice toliko da ga je zabolelo i izusti: „Srecni smo, mi ljudi. Nismo ni svesni koliko. Samo treba da izaberemo put srece.“ Okrete se i izadje napolje, u mrak. Duboko udahnu svez vazduh, oseti da je napokon slobodan i nasmeja se glasno, od srca. Da, rekao je ono sto ga je cutanje naucilo.

Prodavci

Уобичајен

Koracala sam ulicom svog zivota, nastavicu da koracam, samo sam zastala da nesto zapisem. Ulica ko’ ulica, prolaznici, slucajni, namerni, svakakvi. A na trotoaru tezge. Mozda mi se cini, ali nesto mnogo tezgi u poslednje vreme. Prodaju svasta. Prodaju savete, obecanja, naoko ispunjenje zelja. Prodaju pogled u buducnost, eliksir mladosti, nade, kisu, maglu, ma citavo sarenilo. Navukli maske i misle sakrili se iza njih. Svi su mi mrski, ali ima i onih koje nikako ne zelim da sretnem, onih koji prodaju sebe i svoje emocije. Za male pare. Kad razmislim malo bolje, nikada nisam ni volela nikakvo tezgarenje. Ne nudite mi nista, molim Vas, rekoh jednom, ono sto zelim platicu sama, tacno onoliko koliko vredi.