Sve-jedno-je

Уобичајен

Letnja kisa je upravo odjurila negde, u vazduhu je ostao miris svezine i svetlost jednog, pa drugog suncevog zraka. Izasla je napolje i bosa trcala po mokroj travi. Trcala i smejala se, bila je u tom trenutku odraz srece. Znala sam, nije srecna, hvata momente i zadrzava ih u srcu, da u tmurnim danima moze da ih pregleda ponovo. Kao da je i sada gledam, u beloj haljini, kao svetlost je igrala u zelenilu. Razmisljam, da li isto dozivljavamo ovaj trenutak, zazeleh da je pozovem i upitam. Ali, zasto da joj prekidam let, pa ja sam samo jos jedan… poeta, kome je filozofija bila prva zelja za studiranje, neostvarena… Ne koraca to dvoje zajedno bas najbolje. Zazmurih i duboko udahnuh vazduh da sacuvam njegovu svezinu za neke vrele dane.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s