Karta u jednom pravcu, ipak ne danas

Уобичајен

Nesto sam mislila o ovoj nasoj zemlji, situaciji… Sta uopste i radim ovde? Jednom prilikom neko mi je rekao da i treba da odem, da neku tamo drugu zemlju volim vise no nasu. E, pa, nece biti. Ne moze se meriti osecaj zivota u domovini sa zivotom „tamo negde“. Tamo si uvek stranac, ma koliko prijatelja da imas. Stoji neka kost u grlu. Tesko je. I premda znam sve to, gledam ove nase „politicare“ kakvi su, neke „jake“ privatne firme kako iskoriscavaju ljude, neke „drzavne ustanove“ koje se guse u rascepu medju ljudima (ocenjuj sefe, smesicu se)….. Al’ od svega me najvise nervira kada u ruku uzmem novcanicu na kojoj pise da je stampana 2011. Mora da je papir veoma los, pa se cesto zamenjuju! Cela ova situacija lici na onaj osecaj kada vidite dugu tik ispred sebe i oslikava se kao da cete ubrzo proci ispod nje, ali koliko god isli, izmice. Pa ipak, dom je dom. A dom je ovde, u nasoj Pravoslavnoj Srbiji. Zemlji zelenih polja i reka koje jos uvek zubore, zemlji nasih predaka. I nije to zemlja tamo nekog politicara, to smo mi i nase Sveto nasledje.

2 responses »

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s