Ne znam za ostale, ali meni pisanje predstavlja jedan vid rasterecenja. Kazem sta imam, napisem neku pricicu, vezanu za sebe ili druge, neku svoju misao, neki subjektivni dozivljaj. Ne pisem profesionalno, pisem emotivno. Pronasla sam svoju staru svesku sa nekim stihovima, koje pisah veoma, veoma davno. I samo jedno „zvrljanje“ o patnji, nadi i slobodi, veceras zelim da podelim sa vama.
Posmatram, evo ga jedan zrak svetlosti,
a na njemu prazna misao, sama.
Kao osuda, kao tama
ova misao svu svetlost slama.
Sta moze ovaj sam zrak svetlosti
u takvoj gustoj magli, neprozirnoj.
Kao sudbina, kao zla kob
ova magla zlatnoj svetlosti kopa grob.
Ko ce da pokusa da uhvati zrak svetlosti
i zarobi ga u kavez, zlatan?
Kao osudjenik, kao neko ko pati
ova svetlost ce samo nestati.
dusweet 
iskreno…i emotivno…hvala na tome…;)
iskrenost mi je mana, ponekad delujem okrutno zbog toga, pa zazalim….. Zakljucila sam da je bolje precutati iskrenost, koja ce nekoga zaboleti… Cutanje-zlato. Hvala vama, sto ste odvojili vreme da procitate 🙂
🙂 uvek citam kada nesto objavis. I budi iskrena, tako je lepse u zivotu, a i mirnije se spava 🙂
🙂
Samo se ti rasterecuj ovde …tu smo i mi da delimo sa tobom..:) inace imas smisla za pisanje 🙂
Hvala Marko 🙂
Zarobljen orao će zagristi rešetke kaveza pa makar on i od zlata bio….
Kavez je kavez, ma kakvim ga imenima nazivali..
A sloboda je sloboda..koja teško može biti ‘apsolutna’…
U pravu si, mozda samo sloboda nemirnog duha 😉 🙂
Svetlost ne možeš zatvoriti u kavez, niti će ona ikada nestati. Nijedna prazna ili mračna misao je ne može slomiti. Svetlost je istina. Budi iskrena prema sebi. I ne brini, nije teško biti iskren, najbolje se piše upravo emocijama. Iz pročišćenog srca.
Srdačan pozdrav!
Svetlost je, rekla bih… pseudonim za nadu.. ako se dobro secam vremena kada je ovo pisano… Zbunjujuce, znam.. ali bejah tek nesto vise od deteta tada 🙂 Takodje, pozdrav od srca 🙂